Најлепше странице које сам имала част да пишем
10. 06. 2025
У уторак 10. јуна, у фискултурној сали у Банатском Аранђелову је одржана завршна приредба ученика четвртог разреда. Генерација која је са мном расла, учила, играла се, грешила и напредовала од првог дана школе. Ова приредба није била само формални опроштај, већ емотивно путовање кроз четири године које ћемо сви памтити заувек.
Програм је био богат и разноврстан. На самом почетку ученици су отворили приредбу рецитацијама о себи и свом проведеном времену у школи за ове четири године, док су скечеви које су извели унели радост и смех међу присутнима. Рецитације су биле пажљиво биране, пуне порука и изречене са искреним дечијим осећањима. Хор је обојио салу сложеним гласовима, а ритмичка тачка је показала колико је цео разред научио да сарађује, слушају једни друге и наступају као тим. Ученици учитељице Маријане Сујић су блистали! Свака тачка било да се радило о песми, игри, глуми или рецитацији изведена је са срцем, прецизношћу и огромном енергијом. Показали су колико су сазрели, колико су научили и колико су спремни за нове изазове који их очекују у вишим разредима.
Посебан тренутак био је када сам им припремила презентацију са свим нашим сликама од првог до четвртог разреда. Слике су се смењивале, а сузе су саме потекле, осмеси се претворили у тихо препознавање свега што је прошло. Био је то тренутак који се не заборавља. То је био тренутак у ком се читав рад свих ових година преточио у једно велико „хвала“ и „заувек“.
Захвална сам им на сваком дану са њима. Ова генерација за мене оставља снажан траг. Њихова енергија, искреност, јединственост, топлина, повезаност су ме свакодневно подсећали да све што радим има смисла. Одлазе из мог разреда, али заувек остају у мом срцу.
Приредба је завршена сузама, загрљајима и смехом – онако како и треба да се заврши једно важно поглавље детињства.
За све нас, ово није био само крај једног разреда-био је то крај једне епохе испуњене растом, учењем и многим заједничким тренуцима. Учионица ће од септембра бити тиша и без њиховог смеха, али успомене које су оставили код своје учитељице Маријане Сујић биће трајне.
Хвала свим родитељима на подршци, током ове четири године, хвала деци што су нас учинили поносним.
Срећно даље, драги моји – носите све оно лепо што смо научили где год кренули!
A LEGSZEBB OLDALAK, AMELYEKET MEGTISZTELTETÉS VOLT MEGÍRNI
Június 10-én, kedden az oroszlámosi tornateremben megrendezésre került a negyedik osztályos tanulók záróelőadása. Ez az a generáció, amely velem nőtt fel, tanult, játszott, hibázott és fejlődött az iskola első napjától kezdve. Ez az előadás nem csupán egy hivatalos búcsú volt, hanem egy érzelmes utazás négy éven keresztül, amelyre mindannyian örökre emlékezni fogunk.
A program gazdag és változatos volt. Már a legelején a diákok szavalatokkal nyitották meg az előadást magukról és az iskolában töltött négy évükről szóló versekkel, miközben az előadásuk örömet és nevetést szereztek a jelenlévőknek. A szavalatokat gondosan választották ki, tele voltak üzenettel és őszinte gyermeki érzésekkel adták elő. A kórus összetett hangokkal színesítette a termet, a ritmikus rész pedig megmutatta, mennyit tanult az egész osztály az együttműködésről, az egymásra való odafigyelésről és a csapatként való fellépésről. Marijana Sujić tanítónő tanulói ragyogtak! Minden számot, legyen az dal, tánc, színjátszás vagy szavalat, szívvel, pontossággal és hatalmas energiával adtak elő. Megmutatták, mennyit fejlődtek, mennyit tanultak, és mennyire készen állnak az új kihívásokra, amelyek a felsős osztályokban várnak rájuk.
Különleges pillanat volt, amikor egy prezentációt készítettem nekik az első osztálytól a negyedik osztályig készült összes képünkkel. A képek változtak, és a könnyek maguktól patakzottak, a mosolyok a múlt csendes felismerésévé változtak. Ez egy olyan pillanat volt, amelyet soha nem fogunk elfelejteni. Ez egy olyan pillanat volt, amelyben az évek során végzett munka egyetlen nagy „köszönöm” és „örökké” szavakká alakult át.
Hálás vagyok nekik minden velük töltött napért. Ez a generáció erős nyomot hagy bennem. Energiájuk, őszinteségük, egyediségük, melegségük, kapcsolatuk minden nap emlékeztet arra, hogy mindennek, amit teszek, értelme van. Elmennek az osztályomból, de örökre a szívemben maradnak.
Az előadás könnyekkel, öleléssel és nevetéssel zárult – ahogyan a gyermekkor egy fontos fejezetének véget kell érnie.
Mindannyiunk számára ez nemcsak egy osztály vége volt – egy korszak vége, amely tele volt növekedéssel, tanulással és sok közös pillanattal. Szeptembertől csendesebb lesz az osztályterem, és nem hallani a nevetésüket, de az emlékek, amiket Marijana Sujić tanítónőjükkel hagytak maguk után, örökké megmaradnak.
Köszönjük minden szülőnek a támogatást, amit ez alatt a négy év alatt kaptunk, köszönjük a gyerekeknek, hogy büszkévé tettek minket.
Sok szerencsét, kedveseim – vigyétek magatokkal mindazt a szépet, amit tanultunk, bárhová is mentek!
